Жобир розияллоҳу анҳу ривоят қилади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам айтдилар: «Менга ўзимдан олдинги пайғамбарларга берилмаган беш хислат берилди:
1. Барча пайғамбарлар фақат ўз қавмигагина юборилган. Мен эса қизилларга ҳам, қораларга ҳам юборилдим.
2. Менга ўлжалар ҳалол қилинди. Ваҳоланки, мендан аввал ҳеч кимга ҳалол қилинмаганди.
3. Ер менга дуруст, пок ва масжид қилинди. Ҳар ким намоз вақти кириб қолса, қаерда бўлсаям намозини ўқийверади.
4. Мен бир ойлик масофада турган душманимнинг кўнглига қўрқув туширишдек ёрдамга эга бўлдим.
5. Менга шафоат (ҳуқуқи) берилди».
Имом Бухорий ва Муслим ривояти.
•┈┈•┈┈•⊰✿🍃🌸🍃✿⊱•┈┈•┈┈•
♻️ДЎСТЛАРИНГИЗГА УЛАШИНГ ВА КАНАЛГА ОБУНА БЎЛИНГ!!!
Оила азал-азалдан муқаддас қўрғон, инсон ахлоқи ва маънавиятининг бешиги саналган. Инсон оилада дунёга келади, оилавий муҳитда улғайиб, комил инсон бўлиб камол топади
Аллоҳ таъоло эҳсон қилишга буюриш баробарида исрофга йўл қўймасликка буюряпти. Исрофгарларни эса шайтоннинг биродарлари, деб атамоқда. Демак, мусулмон киши учун ҳатто эҳсон қилишда ҳам, ейиш-ичишда ҳам ўртача бўлиш лозим экан
🤣 🗣Oyat tafsiri: Nuun. Qalam bilan va satrlarga yozadigan narsalar bilan qasam. Sen Robbing ne’mati ila majnun emassan. Va albatta, senga minnat qilinmaydigan ajr bordur. Va albatta, sen ulkan xulqdasan.
Bu oyati karima Payg‘ambar alayhissalom uchun katta bahodir. Avvalo, o‘tgan oyatda Alloh taolo u zotga «Robbing» deb o‘z ismi sharifiga qo‘shib xitob qilgan edi. Endi esa u kishining xulqlarini ulug‘lik bilan sifatlamoqda. Oisha onamizdan u kishining xulqlari haqida so‘rashganda, «Xulqlari Qur’on edi», deb javob berganlar. Ya’ni Muhammad alayhissalom Qur’ondagi oliy xulqlar bilan xulqlanganlar. Ul zot sollallohu alayhi vasallam Qur’ondagi barcha yaxshi odob-axloqni o‘zlariga singdirganlar.
Payg‘ambarimiz alayhissalomning o‘zlari: «Men yaxshi xulqlarni batamom qilish uchun yuborilganman», deganlar.
Boshqa bir hadislarida esa: «Kishi yaxshi xulqi bilan kunduzini ro‘za tutib, kechasini namoz o‘qib o‘tkazadiganlar darajasiga yetadi», deganlar.
Umuman, odob, axloq, yaxshi xulqqa Islomda katta e’tibor berilgan. Mazkur oyat ham shulardan biridir.
«Va albatta, sen ulkan xulqdasan», degan xitob bilan Alloh taolo o‘zining mahbub Payg‘ambarining naqadar chiroyli axloq egasi ekanliklarini ta’kidlamoqda.
Bu oyat tafsirini sharhlab imom Ahmad ibn Hanbal shunday rivoyat qiladilar: Oisha onamiz: «Rasululloh sollallohu alayhi vasallam hech qachon na qo‘l ostidagi xodimini va na xotinini urmaganlar. Jihoddan boshqa joyda hech narsani qo‘llari bilan urmaganlar. Ikki ishdan birini tanlaydigan bo‘lsalar, gunoh bo‘lmasa, albatta osonini tanlardilar. Agar gunoh ish bo‘lsa, undan uzoqda bo‘lardilar. O‘zlari uchun hech qachon intiqom (o‘ch) olmaganlar. Agar Alloh harom qilgan narsalar sodir qilinsa, Alloh uchun intiqom olganlar», deganlar.
Xullas, Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallamning xulqlari haqida har qancha gapirilsa oz. Mazkur oyatning o‘zi hamma narsadan ustundir.
Абу Саид Худрий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким:
رَضِيتُ بِاللهِ رَبًّا وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا وَبِمُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم رَسُولاً.
«Розийту биллаҳи роббан ва бил ислами дийнан ва бимуҳаммадин соллаллоҳу алайҳи васаллама росула», деса, унга жаннат вожиб бўлади», - дедилар.
Абу Довуд ривоят қилганлар.
Маъноси: “Аллоҳни раббим деб, Исломни диним деб, Муҳаммад алайҳиссаломни расул деб рози бўлдим”.
Каналга обуна бўлинг!
✅ ✅ ✅ ✅ ✅ ✅
Яқинларингизга ва ўз дўстларингизга ҳам улашинг!
👇👇👇👇👇
telemetr.me/isxoqxon_tora_ibrat
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ва саҳобалар розияллоҳу анҳумдан келган хабарлар асосида қабр азобига – ким шунга лойиқ бўлса – ва унда Мункар ва Накирнинг Роббидан, динидан ва Набийсидан сўроқ қилишига иймон келтирамиз. Қабр жаннат боғларидан бир боғдир ёки дўзах чуқурларидан бир чуқурдир.
Яъни, осий бўлиб, азобга лойиқ бўлганлар учун қабр азоби бўлишига иймон келтирамиз. Мункар ва Накир номли икки фаришта банданинг қабрида туриб, уни Робби, дини ва Набийси ҳақида савол-сўроқ қилишига иймон келтирамиз.
Далиллар:
1. «Ва Оли Фиръавнни ёмон азоб ўрабди. У дўзахдир. Унга эртаю кеч кўндаланг қилинурлар. (Қиёмат) соати қоим бўлган куни: «Оли Фиръавнни ашаддий азобга киритинглар», дейилур» (Ғофир сураси, 45–46-оятлар);
2. «Уларни то ҳалокатга учрайдиган кунларига йўлиққунларигача тек қўй. У кунда ҳийлалар уларга ҳеч фойда бермас ва уларга ёрдам ҳам берилмас. Ва албатта, зулм қилганларга ундан ўзга азоб ҳам бор, лекин кўплари билмайдилар» (Тур сураси, 45–47-оятлар);
3. «Аллоҳ иймон келтирганларни дунё ҳаётида ва охиратда субутли сўз ила собитқадам қилур. Ва Аллоҳ золимларни залолатга кетказур» (Иброҳим сураси, 27-оят);
4. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Банда қабрига қўйилиб, асҳоблари ундан қайтганларида, у аларнинг кавушлари тақиллашини эшитиб турганда, ҳузурига икки фаришта келиб, уни ўтирғизишади ва унга: «Мана бу одам (Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам) ҳақида нима дер эдинг?» дейишади.
Шунда мўмин: «Унинг Аллоҳнинг бандаси ва Расули эканига гувоҳлик бераман», дейди.
Шунда унга: «Дўзахдаги жойингга назар сол. Аллоҳ унинг ўрнига сенга жаннатдан жой берди», дейилади.
У икки жойни ҳам кўради», деганлар.
(Бухорий Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилган.)
5. «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам икки қабрнинг ёнидан ўтиб кетаётиб:
«Бу иккови азобланмоқда. Азобланишлари катта нарсада эмас. Улардан бири пешобдан сақланишга эътибор бермас эди. Бошқаси эса чақимчилик қилиб юрар эди», дедилар. Бир хурмонинг ҳўл шохини олиб келиб, иккига бўлиб, икки қабрга биттадан суқиб қўйдилар.
Кишилар: «Эй Аллоҳнинг Расули, нега бундай қилдингиз?» дейишди. Ул зот соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Шоядки, булар қуригунча икковларидан азоб енгиллатилса», дедилар» (Бухорий ва Муслим ривоят қилишган).
6. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Сизлардан бирингиз қабрга қўйилса, унинг олдига қорамтир-зангори рангли икки фаришта келади. Улардан бири Мункар, бошқаси Накир дейилади», деганлар (Термизий ривоят қилган).
Хулоса шулки, қабр азоби ва неъмати ҳақида, икки фариштанинг сўроқ-савол қилиши ҳақида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан инкор қилиб бўлмайдиган даражада кўплаб хабарлар келган. Бунга иймон келтириш вожибдир. Ким инкор қилса, кофир бўлади.
Аммо ўша азоб ёки неъмат қандай бўлиши ҳақида гапирмаймиз. Чунки бу дунёда унга ўхшаш нарса бўлмагани учун, ақл уни тасаввур қила олмайди. Шариатда эса бу борада ақл кўтарадиган нарса келгани йўқ.
«Ақоид илми ва унга боғлиқ масалалар» китобидан.